Svaki elekrtonski uređaj emituje elektromagnetni talas. Poznato je da elektromagnetni talas čine električno i magnetno polje, odnosno električini i magnetni talas koji imaju sve osobine svetlosti.

Elektromagnetne talase generišu različiti elektronski uređaji u različitim oblastima: medicini, telekomunikacijama, informacionim tehnologijama i mnogim drugim.

Elektromagnetni talasi, koje generišu elektronski uređaji imaju korisna, a takođe i štetna - ometajuća zračenja. Elektromagnetni oklopi, odnosno Fardejevi kavezi imaju zadatak da zaštite elektronske uređaje od štetnih – ometajućih zračenja.

Faradejev kavez ili Faradejev štit predstavlja prostor ograničen nekim provodljivim materijalom, ili mrežom napravljenom od takvog materijala. Takav prostor ima osobinu da blokira spoljašnje statičko električno polje.

Faradejev kavez je dobio ime po fizičaru Majklu Faradeju, koji je pokazao da se elektricitet u provodniku pomera ka spoljašnjosti, odnosno da ne postoji u unutrašnjosti provodnika. Razlog ove pojave je činjenica da se elektricitet raspoređuje po površini na način koji poništava električno polje u unutrašnjosti.

faradejev kavez
Princip dejstva faradejevog kaveza

Majkl Faradej, bio je engleski eksperimentalni i optički fizičar i hemičar, član Kraljevskog društva. Značajan po mnogim naučnim otkrićima, prvenstveno u oblasti elektriciteta i magnetizma. Od 1903. godine eponim je Faradejevog društva (od 1980. spojeno u Kraljevsko hemijsko društvo).

Život Majkla Faradeja vrlo je zanimljiv i bogat doživljajima. Kao mlad knjigovezački radnik zainteresovao se za fiziku i odlučio da se bavi izučavanjem prirodnih pojava. Najpre je radio u laboratoriji tada čuvenog engleskog hemičara Hamfrija Dejvija. Daroviti mladić bio je vrlo radoznao i dalje se sam usavršavao, neprekidno vršeći najraznovrsnije fizičke i hemijske oglede. Otkrio je dva osnovna zakona elektrolize, tada je radio u Kiculovoj laboratoriji. Ovi zakoni su postali osnov elektrohemije i učenja o elektricitetu, a poznati su kao Faradejevi zakoni elektrolize.

Ovaj marljivi naučnik prvi je otkrio i vezu između magnetskog polja i svetlosti. Njegovo najznačajnije otkriće je poznati Faradejev zakon elektromagnetne indukcije koji je kasnije uvršćen i među Maksvelove osnovne jednačine elektrodinamike. Po Faradeju je dobila ime jedinica za merenje električnog kapaciteta — farad (F), kao i rotacija ravni polarizacije svetlosti u magnetskom polju — Faradejev efekat.

Majkl Faradej